Dete od kada je krenulo u srednju školu naglo je počelo da mršavi i sve manje da govori. Živela je do sada na selu, sa mnom(mamom), tatom i bratom. Sve je bilo super do pre mesec dana. Počela je da

Dete od kada je krenulo u srednju školu naglo je počelo da mršavi i sve manje da govori. Živela je do sada na selu, sa mnom(mamom), tatom i bratom. Sve je bilo super do pre mesec dana. Počela je da postaje sve čudnija i čudnija. Pokušavla sam da pričam sa njom, da li ima neki problem, ali ona je negirala. U Beogradu živi sa bratom, jednog jutra sin mi je pričao da je samo počela da plače i jeca. Pitao je šta se događa, ali ona je ćutala, rekao joj jd da treba da kaže ako ima neki problem u školi, sa društvom ili bilo koji drugi. Rekla je samo da je nešto mnogo pretiska i guši. Ne znam šta da radim.



U posljednje vrijeme prijatreljice i ja upoznajemo muškarce koji žele ozbiljnu vezu (čitaj-brak što prije). U tome, naravno, ne vidim ništa problematično. Ali problematičan je njihov razlog-a to je, zato što su našli dobar/stalni posao...dakle dobio je posao, sad ide da se ženi (sa prvom koja hoće) i da bude sve po pe-esu. Dakle ulaze u brak po principu-ja sam muško-imam posao, ti si žensko, biće nam super. Nikakva ljubav, nikakva zaljubljenost... I poslije se čudimo razvodima, lošim brakovima, razočarenju. Ljudi prvo se zaljubite/upoznajte pa onda ulazite u brak...