Imam druga koji je pre 16 godina upoznao devojku kod mene na gajbi. Nakon toga su se zabavljali 11 godina, ona našla drugog, odselila se u Minhen, nestala bez traga, nije mu se ni javila. Znači 5 godina od kako je ona otišla, moj drugar i dalje pati, postao je sasvim druga osoba, propio se, ne izlazi iz stana i svi ga izbegavaju jer je non stop u teškom bedaku koji zrači iz njega, i non stop priča o Emi... Iako joj nije čuo glas 5 godina, nije nikad imao drugu, ona mu je još uvek prva misao kad se probudi i poslednja kad legne. Znači dečko načisto propao zbog ljubavi. To je ljudi prava ljubav, i ako je ona ispala kravetina prema njemu, pobegla, ostavila ga bez reči, promenila broj telefona posle 11 godina veze, on i dalje svaki dan sanja o njoj i samo o njoj. Sve bih dala da stane na noge i krene dalje, ali kad se nije desilo za 5 godina ne verujem da će ikad, i dalje priča kako će ona možda da se vrati i da bude sve ok... Eh, šta ljubav uradi od čoveka.
Danas sam ostao bukvalno bez reči... Imam komšije koji nemaju neka velika primanja već samo ono osnovno za život... Uskoro ce njihovom sinu od punoletstvo i otac je želio da kupi kompjuter kao poklon. Komšija me sreo pored kuće i pošto zna da se razumijem oko kompjutera dao mi list sa komponentama koje želi njegov "sin". Ljudi ja umalo nisam pao na sred ulice taj kompjuter je u vrednosti oko 2500€, njegov otac je planirao da podigne kredit da mu kupu taj kompjuter sa tim da nekad nemaju ni za hleb.. Uzeo sam listić i rekao da ću proveriti kad stignem kući. Ne znam da li da mu kažem da mu je sin: idiot,debil... Ili da kažem da je kompjuter dobar.
0 komentari:
Objavi komentar