Ispitni rok odavno počeo, a ja danima dolazim kući ujutru, pijan, razočaran. Spavam po ceo dan, gubim vreme, ubijam se pesmama. Otkad sam shvatio da joj nije toliko stalo do mene, da neće biti...

Ispitni rok odavno počeo, a ja danima dolazim kući ujutru, pijan, razočaran. Spavam po ceo dan, gubim vreme, ubijam se pesmama. Otkad sam shvatio da joj nije toliko stalo do mene, da neće biti moja, psihički sam potonuo totalno, motivacija nula, začarani krug iz kojeg ne znam da izađem. Mislim da je njena poruka jedina stvar koja me može iskreno obradovati, za sve ostalo mi je svejedno.


Imali smo savršenu vezu. Živjeli smo zajedno. Po prirodi sam dosta gruba osoba, ali nju sam pazio da ne povrijedim na bilo koji način. Bila je nervozna, natjerao sam je da kaže što..priznala mi je tad da je pijana provela noć s drugim momkom. Poludio sam, svašta joj rekao, krenuo da je udarim ali opet nisam imao srca,slomio sam sve što mi je bilo pri ruci. Tresla se kao prut, plakala, a ja sam otišao, upalio auto i dva dana proveo u samoći. Tad sam obećao sebi da ću je zaboraviti i da nikada neću voljeti toliko da ne bih bio povrijeđen. Prošlo je od tad 4g. Za to vrijeme nisam imao curu jer je volim. I ona mene znam to pouzdano. Dođe mi da u besanim noćima odem do nje da joj kažem da je volim ali ne mogu preko ponosa.