Ja sam iskompleksirana devojka iz Srbije koja živi u Americi. Nikada mi nije bilo dosta učenja, napredovanja, novca i putovanja. Čak i posle svih uspeha nisam zadovoljna sa sobom. Planirala sam ....

Ja sam iskompleksirana devojka iz Srbije koja živi u Americi. Nikada mi nije bilo dosta učenja, napredovanja, novca i putovanja. Čak i posle svih uspeha nisam zadovoljna sa sobom. Planirala sam koledž ovde, međutim zaljubila sam se u momka iz Srbije i rešila da upišem fakultet u Beogradu. Nemate pojma kakav osećaj krivice i razočarenja imam u sebi što sam izgubila jednu godinu. Iako ću to rešiti sledeće godine, ubi me kompleks ove moje niže vrednosti. Nek' mi je Bog u pomoći s' ovim mojim mozgom, što mi ne da spavati svake noći.



Drugarici je umro otac i u školi mi je rekla "Sad smo isti". Nisam znao na šta misli, pa sam razmišljao i malo kasnije shvatio da misli na to kako i ja odrastam bez oca jer je poginuo kada sam imao 2 godine. Sjećam se kako sam mislio da nismo isti. Ne možemo biti. Ona ima sjećanja, ona je provela skoro 18 godina sa njim. Ona zna ko joj nedostaje, koga voli. Ja ne znam ništa o čovjeku kojeg volim svim srcem, ja imam prazninu koju nemam čim popuniti kada mislim na njega i čak mi je trebalo vremena da se sjetim šta hoće da kaže. Ja ne poznajem život sa ocem i majkom, ona da. Nismo isti zato što oboje nemamo oca, ali sad znam, isti smo jer oboje osjećamo istu bol.