Kada pomislim da je ŽIVOT JEDAN, dođe mi da ostavim sve, putujem, radim za dnevnicu po cjelom svjetu, upoznajem razne ljude, živim punim plućima... onda.. je*em ti život, pogledam i dalje sam u ...

Kada pomislim da je ŽIVOT JEDAN, dođe mi da ostavim sve, putujem, radim za dnevnicu po cjelom svjetu, upoznajem razne ljude, živim punim plućima... onda.. je*em ti život, pogledam i dalje sam u okvirima standardnog prosječnog mizernog života jer to tako treba. Nadam se da će mi jedan dan prevrnuti nešto u glavi i zaista početi tako da živim. Jer, lijepo je živeti stara mu majka..

Dedu nisam upoznala, stradao je u ratu. Priča se da su se jako voleli i da je bio divna osoba. Jučer sam slučajno čula kada su komšinice pričale o dedinoj pogiblji, da se to zbilo nekoliko kuća od naše i da je tako ranjen tražio da ju vidi. Došla je, plakala, klecala pokraj njega, pre nego je izdahnuo morao joj je reći da je voli. Kada smo ostale same baka mi je rekla da je pre toga ostala trudna i da su se bili "posvadili" jer on nije želio dete kraj 2 odrasle i da joj je tada ranjen šapnuo da zadrži bebu. Ali je ona posle sahrane imala pobačaj. Ja od kako sam saznala, svako malo se rasplačem od pomisli na sve to.