Kada sam posla u prvi srednje svi moji "prijatelji" iz osnovne okretali su glavu i ismijavali me. Imam traume od toga. Ja sam bila odličan učenik u osnovnoj, svima sam uvjek pomagala, pisala im zadaće, ...

Kada sam posla u prvi srednje svi moji "prijatelji" iz osnovne okretali su glavu i ismijavali me. Imam traume od toga. Ja sam bila odličan učenik u osnovnoj, svima sam uvjek pomagala, pisala im zadaće, sastave i nisam znala što su me tada toliko mrzili. Sada poslje 15 godina, imam dobar posao i družim se s prijateljima koje sam upoznala na faxu i u srednjoj. Svi imamo dobre poslove a među njima ima voditelja nekih firmi i moj muž ima svoju firmu. Neki dan sam dobila poziv kao da se nas 7 iz osnovne nađe na kavi. Kad sam došla, odmah su rekli da im MORAM nać posao. Ja sam im rekla kako se ne srame pitat to mene nakon svega. A njihove riječi su bile ajme što si glupa Ja sam platila račun i otišla. Bilo mi ih je žao, pa sam nekim sredila posao, oni nisu znali da sam ja jer to nije bio posao u muževoj firmi Da bi me nakon nekoliko dana dočekala poruka na fb da sam ja jedna kuc*a, da samo mislim na sebe i to da su našli posao a sad da se ja pazim njih jer će mi zagorčat život.