Moj sinčić, 6 godina, mali je genije. On svet vidi u brojevima, opsednut je njima, računa sa velikim brojevima, pravi neke kalendare, ma svašta...Međutim, u poslednje vreme se...

Od nedavno idem kod psihijatra jer nisam više bila u stanju da svoje probleme rešavam sama. I on mi zaista pomaže u izvesnoj meri. Ali moj dečko je rekao svojoj majci da ja idem kod psihijatra i ja se sad osećam kao pokisli miš jer imam osećaj kao da ta žena hoće da nas rastavi. Jer ko još želi osobu sa psihičkim poremećajem. Ne znam šta da radim.

Moj sinčić, 6 godina, mali je genije. On svet vidi u brojevima, opsednut je njima, računa sa velikim brojevima, pravi neke kalendare, ma svašta...Međutim, u poslednje vreme se često oduzima, tj.prečesto se predaje maštanju. Sakrije se ispod kreveta i dugo ne izlazi. Ili se ljuti što je put do vrtića kratak jer nema vremena za maštanje. U početku mi je to bilo simpatično, ali sad me plaši. Pre neki dan zamalo ga auto nije udario koliko je zamišljen bio dok je išao pored mene. Odemo u centar, on odjednom neće više sa decom da se igra nego ide u krug oko trga i razmišlja. Ne znam da li brinem bez razloga, da li se i druga deca nekad tako ponašaju?