Znam da nije u redu ali jako sam ogorčena na svog oca. Mislim da je pogrešno donosio odluke čitavog života i da mu je porodica uvek bila na poslednjem mestu. Iako i mama ume da bude teška, ...

Znam da nije u redu ali jako sam ogorčena na svog oca. Mislim da je pogrešno donosio odluke čitavog života i da mu je porodica uvek bila na poslednjem mestu. Iako i mama ume da bude teška, često je varao i koristio da izvlači novac. Sebi je uvek kupovao dobra auta a mi smo išli autobusom i peške. A kad je imao nešto novca, nije otplatio stambeni kredit koji smo uzeli i u kom smo grcali već je novac 'obrnuo' tako da godinu kasnije nema ništa i još duguje. Znam da treba da ga poštujem kao oca i Bog nek mi oprosti ali ima dana kad mi je i pogled na njega mrzak. Ne znam kako da mu sve to oprostim.


Nerviraju me majke koje rađaju djecu da bi ih uvalile poslije babama na čuvanje i podizanje. Propuste njihove prve i najvažnije godine života, da bi jurile za karijerom i novcem. Živim u Italiji i gledam u komšiluku malog dječaka od 16 mjeseci koji je uvijek sa babom. U parkiću tužno doziva tatu, mamu, pa bude i agresivan i krene da udara drugu djecu iz čista mira... Roditelji nisu ni svjesni kakvu grešku prave! Ovdje sasvim fino može da se živi od jedne plate, tako da stvarno ne shvatam zašto žene koje imaju bebe moraju da rade. Ako već rađaš, onda i podiži to dijete ili ga nemoj ni rađat!