Mrzim što moram da ispunjavam snove mojih roditelja,a ne moje. Družim se sa okorelim štreberima jer su navodno fina djeca koja ne znaju dalje od nosa. Učim dan noć iako medicinu ne mogu da smislim jer je to idealno zanimanje za ženu. Moram da se ispovedam sa kim se dopisujem jer su oni jedna naporna stoka. Izlazim po poslastičarnicama i jedem slatkiše sa 18 god. Osjećam se kao osoba sa mentalnim poremećajem. Guši me sva ta finoća koju moram da izigravam nije mi jasno kako to ne vide. Obožavam vino i čim odu na duže od kuće ja sam mrtva pijana jer mi je tako lakše. Zbog njih ni momka nemam jer "pravi" za mene ne postoji, a društvo misli da puno probiram i zavodim sve redom jer mi se može. Do kad ovo misli da traje, čekam. Ludim više.
Izgleda da sam se pravo proljepšao od kako sam diplomirao elektrotehniku i zaposlio se. 3 mi se bivše jave da me pitaju kako sam i da izađemo vani.
Teško mi je da gledam majku kako se muči da zaradi novac za školovanje mog brata, sestre i mene, a ja ne mogu ništa da uradim po pitanju toga da joj pomognem što se tiče finansijske situacije. Najveća želja mi je da uspešno završim školovanje i da nađem dobro plaćen posao da joj obezbedim ostatak života da bude u miru i da uživa u onim stvarima u kojim nije mogla jer je svaku paru potrošila na nas.
0 komentari:
Objavi komentar