Imam bujnu maštu i kao mala, dok sam se igrala barbikama, nijedna španska serija nije mogla da se usporedi sa tematikom mojih igara... Kad sam malo porasla sve te ideje sam prenosila na papir pisajući razne priče. Niko ne zna za ovo, ali sad kad sam našla te žvrljotine razmišljam da ih skupim i napišem knjigu koliko su dobre...
Momak koji mi se sviđa već neko vreme se predomislio oko izlaska sa mnom samo zato što nemam drugarice koje bih povela za njegovih par drugova... Malo je reći da sam razočarana...
Izađemo zajedno i sve prođe u redu. Nije nam dosadno, i pričamo, i smejemo se, i zbijamo šale, i đuskamo uz muziku, i otpratim je kući, i ostanem baš do kasno iako znam da ću se jedva probuditi za posao... a ipak ne bude ništa. Ne, nije ona tu ni najmanje kriva nego sam ja konj koga je strah realnosti. I na putu do kuće (posle izlaska) stalno sebi ponavljam ''Darko, konju, ugrabiće je drugi i biće ti krivo. Reaguj što pre konjino!'' Al naravno ništa ne preduzimam povodom toga i zato ću starost dočekati sa sto mačaka u oronuloj kući koju nema ko da sredi!
Imam tu vrstu sreće da ne moram da depiliram noge iznad kolena jer su mi dlake svetle. Čak su toliko neupadljive da ni ne sređujem bikini zonu za bazen, nema ni šta da se sređuje. Ali medalja ima i svoju tamnu stranu, imam obrve od po par dlaka, ubih se da ih pristojno nacrtam. 😭😭😭
0 komentari:
Objavi komentar