Studiram u inostranstvu. Sada sam četvrta godina. Prve dve godine kad je raspust i kad sam se vraćala kući kod roditelja najviše na mesec dana bili su srećni i jedva čekali da dodjem kao i ja. .....

Studiram u inostranstvu. Sada sam četvrta godina. Prve dve godine kad je raspust i kad sam se vraćala kući kod roditelja najviše na mesec dana bili su srećni i jedva čekali da dodjem kao i ja. Zadnjih godinu dana kada odem kući, primećujem da im smetam, da nekako ne mogu više da me podnesu u kući. Čak mi je majka rekla da idem, da se oni svađaju zbog mene. A ja ništa ne pričam, ne svađam se sa njima, čak se uvek smejem, donosim poklone i ponašam se kao i pre. Ne znam u čemu je problem? Ne znam šta se desilo? Otac mi jedva kaže ćao. I da ne pričam kakvih je tu sve uvreda bilo. Užasno sam razočarana jer se osećam kao višak u kući. Mislim da neću više da idem kući. I posle se naši ljudi pitaju kad se detetu nešto desi zašto? Kako?


Kada krenete pred veridbom ili svadbom da se pitate i razmisljate da li je to to, znajte da nije i bežite odatle. Ali odmah, ja sam se tako 2 god pitala pa tek onda otišla, potrosila vreme i sebi i njemu. Učite na mojim greškama, kada je to to ne pitate se i ne razmišljate, to jednostavno znate. Kao što npr posle svega toga, sada ja jednostavno znam :) Pozdrav od jedne upravo verene devojke.


Upravo smo se danas vratili sa maturalne ekskurzije iz Španije. Nisam mogla ni pomisliti da nešto može biti toliko lijepo. Svi smo bili skupa, kao familija. Čak i ljudi koje nikad nisi poznavao, pozdravljao, udružili smo se i proveli smo svih 10 dana skupa. Uživali smo maximalno, nije tu bilo ni alkohola, ni trave, ni bilo kakvih gluposti.. Jednostavno smo uživali. A vrhunac svega tog je to što sam se zaljubila u vodiča.. Nikad nisam vidjela ljepše oči, osmijeh, usne, glas .. Neopisiv osjećaj, bili smo skupa svo vrijeme, družili se, pričali.. Da bi na kraju kad smo ostali sami, poljubili se. Neopisivo divno sjećanje će mi ostati :) Sve bih dala da se makar još jednom ponovi ..