Upala sam na budžet jednog prilično popularnog fakulteta tako što sam na dan žalbe zaokružila jedan tačan odgovor hemijskom (koji mi nisu priznali jer je bio napisan običnom olovkom) dok ...

Upala sam na budžet jednog prilično popularnog fakulteta tako što sam na dan žalbe zaokružila jedan tačan odgovor hemijskom (koji mi nisu priznali jer je bio napisan običnom olovkom) dok pregledavači nisu gledali u mom pravcu. Nisu primetili ništa, žalba je prošla i zauzela sam mesto na budžetu. Osećala sam se loše danima jer sam nekome "uzela" mesto, ali da to nisam uradila ne bih ni upisala fakultet jer sam dete razvedenih roditelja a moj otac prima socijalnu pomoć, i samofinansiranje je od početka bilo isključeno. Osećam se kao da sam promenila nešto veliko i naravno, veoma sam srećna da sam dobila takvu šansu, ali se pitam da li je ovako trebalo da bude. Samo se nadam da nešto drugo postoji za tu jednu osobu koja je zbog mene izgubila mesto.



Imamo dva sina, neko vreme mu govorim da se ljubav sa moje strane ugasila. Jednostavno ga ne volim više i ne mogu protiv sebe. Jedino što sam dobila je šamar i pretnju da neću dobiti decu. Što je najgore, moji roditelji su na njegovoj strani. Skupila sam hrabrost da sve ovo okončam. Polako mi puca film i ne mogu da ćutim i trpim. Mlada sam i želim za svoju decu i sebe miran i lep život.