Želeo sam da imam devojku i da se zaljubim. Ali sam shvatio da je ipak samoća dobra. Juče mi se javila bivša devojka, sve lepo bilo. I jutros se probudim i imam šta da vidim. Lepo me izvređala kao....

Želeo sam da imam devojku i da se zaljubim. Ali sam shvatio da je ipak samoća dobra. Juče mi se javila bivša devojka, sve lepo bilo. I jutros se probudim i imam šta da vidim. Lepo me izvređala kao da sam joj smrtni neprijatelj. Samo zato što sam rekao da ne bih želeo više vezu sa njom. Ohladio sam se od nje i ne osećam ama baš nista vise prema njoj. Bili smo u vezi godinu dana i ja sam prekinuo. Ona je htela brak i porodicu. Ali ja nisam za to bio i to što sam je voleo ona je ugasila. Stalno me vređala i mislila da seksom može sve da reši. Malo se zeznula, mene ne može devojka da privuče seksom i da tako sve reši, što je ona činila. Ne mogu da budem sa nekim ako ne osećam ništa prema toj osobi.


Posle mnogih njegovih sranja, zapitam se da l je on normalan čovek, ili je neki psiho, ili samo običan kreten, i onda se setim da ga psi vole, i setim se da kada je došao kod mene, komšinica od 2 godine se posle 10 minuta igrala sa njim, a meni je trebalo dosta vremena da me mala zavoli. I zapitam se da li sticajem okolnosti imam pogrešno mišljenje o njemu. Do sada sam se vodila onim da deca i psi prepoznaju ko je dobar a ko loš.


Koji god posao da sam radio radio sam ga najbolje što sam mogao i shvatao sam ga ozbiljno, sad radim kod oca u firmi (nemam platu,nisam prijavljen, radim 12 sati minimum) za džeparac i razmišljam da sve oteram u k**** jer su svi neozbiljni počevsi od sestre pa sve od oca i njegovog poslovnog partnera, radnice redovno kasne na posao a njih boli uvo, sestra pola njenog posla ne odradi a ja kao konj samo zvocam svima redom, nerviram se i radim pokušavajuci da promenim nešto, moja reč im ništa ne znači i niko me ne sluša, mislim da ću se jednostavno pokupiti i otići.